Сусрет са директорком „Амкора“

26 децембар 2021 46

Ануш Балајан и ја смо се нашли у Јеревану (Јерменија) у периоду од 6. до 19. октобра ове 2021. године.

Нешто пре тога, нас воје смо имали сусрет са пријатељима у Смедереву, са члановима Удружења слепих и слабовиих СВети Вид града Смедерева и активистима Црвеног крста Смедерева. Како смо већ у то време знали да ћемо Ануш и ја отпутовати за Јереван, а ову чињеницу смо поделили са нашим смедеревским пријатељима, секретар Црвеног крста, Томислав Живановић нас је азамолио да у Јереван понесемо Повељу коју Црвени крст додељује хуманитарној организацији из Јеревана.

Реч је о организацији UMCOR („Амкор“) која је пре скоро једну деценију помогла једнном броју Смедеревчана обезбеђујући им хуманитарну помоћ. Радо смо се прихватили ове пријатне „обавезе“.

Ануш и ја смо на пут кренули због основног циља да промовишемо две књиге: моју збириу прича „Приче боје ватре“ и коауторску књигу коју сам урадио са Арцвијем Бахчинјаном из Јеревана: „Јермени и Срби кроз историју“. Обе књиге је на Јерменски превела Ануш Балајан. Тачније, друга књига је двојезична, па је Ануш урадила унакрсни превод: Арцвијев део књиге на српски, а мој део на јерменски.

Телефони и адреса Амкора коју смо добили од г. Томислава су у међувремену застарели. Потрудили смо се и преко службе за информације добили нови телефон и ступили у контакт са особама из „Амкора“. На моју имејл поруку, пре телефонирања, коју сам послао на имејл адресу нађену на једном сајту, јавила се директорка „Амкора“ Гохар Григоријан. Потом смо се са директорком чуи и преко телефона. Утаначили смо састанак и она нам је послала аутомобил организације који нас је довезао до седишта организације и по завршетку вратио до стана у коме смо живели у тим јереванским данима.

Сусрет са Гохар је био изузетно срдачан. Рекла нам је да је сусрет са Смедеревцима био давно, да се не сећа имена људи, али јој је Смедерево сваког дана на уму, јер чим уђе у свој радни простор, ту је сачекају дарови које су добли од Црвеног крста Смедерево: краљ и краљица у народној ношњи и Смедеревска тврђава.

Уручили смо Повељу Гохар, поразговарали о активностима „Амкора“, и ми смо испричали чиме се бавимо, зашто смо у Јеревану. Разговарали смо и о нашој сарадњи са Светим Видом и даљој планираној сарадњи са Црвеним крстом Смедерева.

Попили смо чај, неко кафу, послужили се изванредним јерменским чоколадним бомбонама и опростили се са Гохар као стари знанци. Замолила нас је да пренесемо њене најсрдачније поздраве пријатељима из Смедерева.

Кроз разговор смо утврдили да Гохар живи у истој згради у којој и ми, па смо договорили да она буде наша гошћа, што се и десило два дана касније. Ми смо „Амкор“ посетили 15 октобра. Током дружења на кфи код нас, Гохар је у једном тренутку рекла: „Осећам као да се познајемо годинама, као да смо блиски рођаци.“

Гохар смо срели још једном случајно, када смо се затекли испред стамбене зграде. Свако је негде био кренуо својим послом. Опет смоо разменнилии осмехе, лепу реч и срдачно руковање.

Лука Јоксимовић Барбат,

У Београду, 15. новембра 2021.

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6

Претрага вести